TAMARA ĐUKANOVIĆ

Psihoterapija je strukturisan i vođen proces promene putem razgovora, a zasonvan je na praktičnom i teorijskom okviru određenog psihoterapijskog modaliteta koji terapeut primenjuje. Tokom psihoterapijske seanse terapeut i klijent učestvuju u dijalogu. Klijent govori o svojim osećanjima, mislima i ponašanju, a terapeut facilitira razgovor tako da klijent osvešćuje svoje psihološke procese i stiče uvide koji mu pomažu da bolje razume kroz šta prolazi. Korisno je imati na umu da je terapija često naporan i težak proces za klijenta jer se na seansama otvaraju bolne i kompleksne teme. Terapeut je tu da podrži i osnaži klijenta tokom često izazovnog terapijskog procesa. Terapeut i klijent zajedno osmišljavaju cilj i smer ka kojem klijent želi da se kreće, kao i načine i resurse kojima će to postići. Što se tiče dinamike psihoterapije, preporuka je da se posebno u početku, psihoterapeut i klijent sastaju jednom nedeljno na seansi koja traje sat vremena. Moguće je i češće sastajanje ukoliko to zahteva pritužba sa kojojm klijent dolazi na terapiju.

Neke od najčešćih tema sa kojima se radi u psihoterapiji su: depresija, gubitak i tugovanje, problemi u porodičnim i partnerskim odnosima, obrazovne i karijerne poteškoće, anksioznost, opsesivno - kompulzivni poremećaj, podrška u stresnim periodima usled promena sa kojima se osoba suočava, različita traumatska iskustva, poremećaji ličnosti, poremećaji ishrane i dr.

Na psihoterapiju može da ide svaka osoba koja oseća psihičke tegobe na kojima želi da radi, a koje utiču na njeno nesmetano funkcionisanje u različitim životnim aspektima i međuljudskim odnosima. Korisnici psihoterapije mogu biti deca i odrasli. Moj rad je konkretno usmeren na rad sa odraslim osobama.

Dužina trajanja psihoterapijskog procesa je individualna stvar i uslovljena je problematikom sa kojiom klijent dolazi. Neki klijenti osete olakšanje nakon nekoliko seansi ili brže dođu do rešenja problema, dok drugi mogu ostati nekoliko godina u psihoterapijskom procesu jer je problemu zbog kojeg se javljaju terapeutu kompleksniji i sasvim je normalno i očekivano da u takvim situacijama proces traje duže. Bez obzira na dužinu samog procesa, psihoterapija se kontinuirano pokazuje kao pogodan okvir za poboljšanje mentalnog zdravlja i kvaliteta života.

Moj pristup se bazira na psihologiji ličnih konstrukata.

Jedna od najvažnijih dužnosti psihoterapeuta jeste čuvanje poverljivosti informacija koje mu klijent govori i zaštita identiteta klijenta. Na to nas obavezuje etički kodeks kojeg se psihoterapeut najstrože pridržava i koji odgovorno primenjuje. Neki od izuzetaka u kojima psihoterapeut otkriva identitet i poverljive podatke jesu kada klijent preti da će povrediti ili oduzeti život sebi ili drugima. U takvim specifičnim situacijama psihoterapeut je u obavezi da nadležnom organu otkrije poverljive informacije zarad bezbednosti ugroženih lica.